Flavonoidi (biflavonoidi) su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sinteti\u0161u u biljkama i koja imaju specifi\u010dnu hemijsku strukturu. \u0160iroko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Dele se na: antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobi\u010dastom vo\u0107u, tamnom gro\u017e\u0111u i crvenom vinu. Flavanoli se prete\u017eno dobijaju iz belog i zelenog \u010daja, \u010dokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom vo\u0107u i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u luku, jabukama, bobi\u010dastom vo\u0107u, \u010dajevima, lisnatom zelenom povr\u0107u, naro\u010dito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz per\u0161una, maj\u010dine du\u0161ice, celera i ljutih papri\u010dica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najvi\u0161e iz soje.<\/p>\n
Dele se jo\u0161 u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin.<\/p>\n
Nau\u010dna istra\u017eivanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogu\u0107i pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti vo\u0107a i povr\u0107a, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani.<\/p>\n
Njihova osnovna farmakolo\u0161ka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i pove\u0107anju elasti\u010dnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Me\u0111usobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, \u0161to ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata.<\/p>\n
Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formiraju\u0107i stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvaraju\u0107i dva neradikala. Na taj na\u010din spre\u010davaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatno\u0107u nastanka \u0161loga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.<\/p>\n
Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, sni\u017eava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i op\u0161te tromboze.<\/p>\n
Rezveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, li\u0161\u0107u, korenu i omota\u010du ploda vinove loze. To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivi\u010dnu infekciju ili mehani\u010dko o\u0161te\u0107enje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za pobolj\u0161anje cirkulacije. Na brojnim in vitro<\/i> modelima i studijama na ekperimentalnim \u017eivotinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadr\u017ei i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita.<\/p>\n
U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadr\u017ei 33 mg naringina po 1 kg vo\u0107a).<\/p>\n
Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se na\u0107i u propolisu.<\/p>\n
Kvercetin<\/b> je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naro\u010dito na nivou za\u0161tite \u0107elijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni \u010daj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost mo\u017ee pomo\u0107i u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prose\u010dnoj koli\u010dini od 25 – 50 mg. Uobi\u010dajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca. Visoke doze na du\u017ei vremenski period mogu dovesti do o\u0161te\u0107enja bubrega.<\/p>\n
Postoje tvrdnje da se kvercetin pona\u0161a i kao antihistaminik, tj. da pove\u0107ava nivoe norepinefrina, \u0161to ubla\u017eava alergijske reakcije i astmati\u010dne napade. Kvercetin je popularan me\u0111u sportskom populacijom kao suplement koji pove\u0107ava energiju i termogenezu.<\/p>\n
Vi\u0161e radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboli\u010dkog sindroma. Uobi\u010dajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno.<\/p>\n
Pozitivna dejstva kvercetina su<\/b><\/p>\n
– jak antioksidant
\n– ja\u010da imunolo\u0161ki sistem
\n– antiinflamatorna aktivnost
\n– \u0161titi srce, ja\u010da kapilare i krvne sudove, redukuje LDL holesterol
\n– smanjuje simptome alergija, odr\u017eava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik)
\n– sni\u017eava krvni pritisak
\n– podr\u017eava zdravlje prostate i poma\u017ee kod prostatitisa
\n– mo\u017ee da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa
\n– pospe\u0161uje oksidaciju masti, pove\u0107ava termogenezu i energiju
\n– podr\u017eava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl.<\/p>\n
Preporu\u010deno doziranje i na\u010din upotrebe<\/b><\/p>\n
Odrasli 1 tableta dnevno.<\/p>\n
Zbog mogu\u0107ih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"